youtube

Twitter

facebook

Stanje Unije 2016: O proširenju ni reči, ali...

15. septembar 2016.

Autorka: Sena Marić, viša istraživačica

Fotografija: Taylor MC

CEPblog1Na Zapadu ništa novo: jučerašnje obraćanje predsednika Evropske komisije Žan Kloda Junkera poslanicima Evropskog parlamenta očekivano su obeležile teme u vezi sa bezbednošću, ekonomskim rastom, evropskim vrednostima, investicionim planom, manjkavom solidarnošću. „Nikada dosad nisam doživeo da države članice ne mogu da nađu zajednički jezik. Toliko je malo oblasti u kojima mogu da rade zajedno.“ Stanje Unije predstavlja obraćanje predsednika EK jednom godišnje na prvoj plenarnoj sednici EP u Strazburu, u kojem se on osvrće na trenutno stanje stvari u EU i pruža smernice i planirane inicijative za godinu koja sledi. Obraćanje ujedno ima i ulogu da pokaže moć i odgovornost EU kao globalnog aktera i unese novi polet njenom funkcionisanju. Imajući u vidu trenutne probleme sa kojima se EU suočava, od ovogodišnjeg govora se možda očekivalo i previše. Javnost koja prati naš region je ostala razočarana činjenicom da se Junker ni u jednom trenutku nije osvrnuo na politiku proširenja i Zapadni Balkan.

Opširnije...

Šta zaista znači BrExit?

Autor: Marko Obradović

BrexitReferendum u Britaniji je prošao. Nešto manje od 52% glasača opredelilo se za izlazak iz EU. Osim postavljenog pitanja, koje je sasvim smisleno: „Da li Ujedinjeno Kraljevstvo treba da ostane članica Evropske unije ili napusti Evropsku uniju?” – sve drugo, čini se, ostalo je nejasno. Za šta su tačno glasali Britanci?

Lingvističkim tumačenjem pitanja, dolazimo do zaključka da većina glasova za formalno istupanje iz EU ukazuje da Britanci ne žele više da sede za stolom gde se odlučuje o zajedničkim politikama i, shodno tome, da uplaćuju novac u zajednički budžet. Međutim, da li su ovim razumevanjem pitanja i odgovora sve nedoumice rešene? Dubljom analizom prava koja proističu iz članstva ispostavlja se da su Britanci takođe dali glas za plaćanje carine po povratku iz šopinga u Parizu ili Milanu, ili za to da ne mogu u starosti da kupe kuću i slobodno se presele na tople obale Mediterana, za to da im naučnici ostanu bez podrške fondova EU, da se mladim Britancima onemogući da konkurišu za poslove na Starom kontinentu, kao i da banke i finansijska tržišta, na kojima počiva sva moć Londona, nemaju slobodu poslovanja širom najvećeg tržišta na svetu – tržišta EU. Uz to, možemo se pitati i da li su glasali da britanski avio-prevoznici, posebno loukosteri, više ne lete između metropola Evrope, ili za to da ubuduće čekaju u redovima na carinskim prelazima širom EU, zajedno sa državljanima Pakistana, Turske, Tadžikistana, Bangladeša… Dileme su nebrojene i ne samo da ih odgovor na referendumsko pitanje ne razjašnjava, već se, kao jedini mogući zaključak, nameće da Britanija de facto ne može da izađe iz svega onoga što EU zaista predstavlja, jer Britanija jeste Evropa.

Opširnije...

Myths and Facts about the “Greferendum”

Autorka: Sofia Tzortzi

Photo: Sofia Tzortzi

(Dostupno samo na engleskom jeziku)

Line in front of a bank in Athens

Greece today: shut-down banks, capital controlled, and fear of liquidity drying-up. Our lives are paused until Sunday and people are set on two opposite camps. I will not go into elaborating on the constitutionality and fairness of the announced referendum. It is a fact and we need to face it as such. We can, however, analyse this post-result.

I am a supporter of “yes”. Not because I have vested interests or because I am following political leaders blindly but because it is the only choice having taken into consideration all the following elements:

1. The referendum’s question is about approving the proposed adjustment programme of 25 June. It is not asking “are you with the Euro or not?”

Myth. Firstly, this draft proposal is no longer on the table. Second, the government has not made this document available to the Greek public, not even in its original version in English. Third, our EU partners have openly explained that after a “no” there is no longer a possibility to negotiate bailout terms. So, de facto, if our banks run out of Euros, and the ECB does not lend us more, what will we do? We will need to print our own currency.

Opširnije...

Srbija zvanično započela pregovore o pristupanju EU

Napisala Sena Marić

Sl.1Ako izuzmemo snažnu političku poruku koju nosi zvanično otvaranje pregovora o članstvu Srbije u Evropsku uniju (proces koji je suštinski započeo nakon 28. juna 2013. godine održavanjem eksplanatornih i bilateralnih skrininga za pregovaračka poglavlja 23, 24 i 32 minule jeseni), najveći značaj ceremonije održavanja Međuvladine konferencije 21. januara je bilo predstavljanje Pregovaračkog okvira. Principi i smernice kojima će EU da se rukovodi tokom procesa pretpristupnih pregovora sa Srbijom su nam bili poznati kroz izjave evropskih zvaničnika mesecima i godinama unazad, međutim ovim zvaničnim dokumentom oni su postali jasni i nedvosmisleni. 

Još jednom smo dobili potvrdu da ključna komponenta uspešnih pregovora o članstvu u našim uslovima (pored normalizacije odnosa sa Kosovom) nije puko razumevanje i usvajanje evropskog pravnog okvira, već njegova održiva implementacija i usađivanje u vrednosni sistem. Stoga dugotrajan, složen i zahtevan proces pregovaranja zaista treba shvatiti kao priliku i podsticaj da se društvo i država promene na bolje, odnosno gledati sa pozitivne strane to što EU usled unutrašnjih teškoća funkcionisanja i negativnog javnog mnjenja odlaže prijem novih članica i insistira na održivim reformama zemalja kandidata. Primer neuspeha Bugarske i Rumunije u pogledu vladavine prava i reforme javne uprave, zbog čega ove države ne mogu da koriste u punoj meri strukturne fondove EU i generalno ne osete koristi od članstva, ili najsvežiji primer Hrvatske po pitanju odbacivanja evropskih vrednosti njenog društva i nakon članstva, ilustrativni su pokazatelji za Srbiju da biti država članica samo po sebi ne donosi koristi ukoliko se u pretpristupnoj fazi kao kandidat temeljno ne pripremi za prava i obaveze koje proističu iz članstva.

Opširnije...

Lobiranje u Evropskoj uniji – kako funkcioniše i šta predstavlja za kreiranje politika

Napisala Sofia Tzortzi

business people lobbying„Lobiranje:” ružna reč, eufemizam, blagoslov, norma? Zapravo, niko ne zna i niko neće (uskoro) imati stav o tome. Istina je da se u lobiranju sve zapravo svodi na način na koji ga neko praktikuje i cilj koji taj neko želi da postigne. Što je još bitnije, u EU svi to rade. To je jedini način da vaše ideje uspeju u ovom genijalnom sistemu. Zbog toga lobiranje nije samo ustaljena praksa već je i insitucionalizovano u okviru EU. Ali hajde da bliže ispitamo kako lobiranje funkcioniše, i šta ono zapravo znači za mehanizam EU.

Ko lobira u EU i kako

U konvencionalnom pristupu termin „lobisti EU,” može se odnositi na preduzeća, grupe aktivista, nevladine organizacije (NVO), grupe građana, itd. koji predstavljaju svoje interese pred donosiocima odluka kako propisi i politike EU ne bi povredili njihove interese, već kako bi se oblikovali u njihovu korist.

U slučaju interesa za zakonodavni akt koji je u pripremi, akteri grade strategiju zalaganja za krajnji cilj da ubede donosioce odluka da donesu zakon na ovaj ili onaj način. Najčešći alati koji se koriste u tradicionalnoj kampanji lobiranja su sastanci licem u lice sa zvaničnicima i političarima EU, učestvovanje u javnim konsultacijama koje Evropska komisija i/ili Evropski parlament često organizuju u slučaju propisa u pripremi, širenje „pisanih stavova,” podsticanje medijske  pažnje, građenje kampanja u društvenim medijima, ili organizovanje tematskih konferencija i događaja. Često preduzeća, pojedinci ili NVO koji imaju zajedničke interese udruže snage da bi predstavljali svoje interese.

Opširnije...

Irsko predsedavanje: Program i prioriteti

Napisala Amanda Orza.

irish-presidencylogo

Od  januara do juna 2013. Irska predesedava Savetom Evropske unije. Prema programu koji je istakla za ovaj period, Irska će nastojati da odgovori na trenutne goruće ekonomske, finansijske i društvene izazove. Prema programu „Za stabilnost, rast i zaposlenost” glavni cilj predsedavanja je održivi ekonomski rast i zaposlenost zarad ostvarivanja ekonomskog oporavka i stabilnosti, i obezbeđivanja društvene kohezije. Ako EU ostvari potreban rast i stabilnost u globalizovanom i međuzavisnom svetu današnjice, ona mora da ojača svoju spoljnu politiku. U tom smislu, predsedavajuća država će podržati rad Visokog predstavnika za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i Evropsku službu za spoljno delovanje kao predstavnike EU u rešavanju globalnih izazova.

Opširnije...

Rezultati predsedavanja Kipra: Da li je veličina bitna?

Piše: Sofia Tzortzi.

Cyprus EU Presidency 2012 logo

Za malu novu državu članicu preuzimanje rotirajućeg predsedništva tokom druge polovine 2012. godine predstavljalo je izazov. Sa oko milion stanovnika, četiri glasa u Savetu, i šest poslanika u Evropskom parlamentu, ovo podeljeno ostrvo Istočnog Mediterana imalo je za zadatak da predsedava Evropskim savetom za vreme turbulentog perioda ne samo za Evropu već i za samu državu. Uprkos problemima rezultat predsedavanja je bio uspešan.

Postoje tri tipa publike koje različito gledaju na uspeh predsedavanja EU:

  1. šira javnost,
  2. zainteresovane strane koje vrše pritisak na proces donošenja odluka u EU: to su ili periferna tela EU ili akteri u potpunosti van institucionalnog okvira EU (industrija, NVO, interesne grupe, treće zemlje), i na posletku,
  3. druge države članice (kroz njihove predstavnike u Savetu), Evropski  parlament, kao partner u zakonodavnom procesu EU, kao i „izvršna vlast“ EU - Evropska komisija.

Opširnije...

Press

TEN logo

PAR Monitor

Newsletter

Ime:
Email:
CEPBelgrade The #EU has brought together people who were separated by borders. Let's make it even better! #EU60 @sven_giegold https://t.co/Fj7PKzxsIF
CEPBelgrade RT @MarchEurope2017: 70 years of peace! Isn't it something worth to march for? #MarchForEurope2017 https://t.co/mZobfdSjVb
CEPBelgrade What is there to celebrate as the EU turns 60? Well, quite a lot actually. https://t.co/Sv8D2TbGrI @CambreAssochttps://t.co/yer766j2vF

cep_brosura

performance audit and policy evaluation

Euractiv

seko

nops baner 

Open Society Foundations

Regional Research Promotion Programme