youtube

Twitter

facebook

Evropski parlament

Evropski parlament

Evropski parlament predstavlja građane EU. Bira se neposredno, univerzalnim pravom glasa na svakih pet godina i zajedno sa Savetom Evropske unije vrši zakonodavnu funkciju. Prvi neposredni izbori za Evropski parlament održani su 1979. godine. Trenutni saziv izabran je 2014. godine sa mandatom do 2019. godine.

Poslanici Evropskog parlamenta (MEPs) biraju se u svim državama članicama, a broj poslanika iz svake države članice se određuje proporcionalno broju stanovnika. Prema Lisabonskom ugovoru, država članica ne može imati manje od 6 niti više od 96 evropskih poslanika. Evropski poslanici se grupišu prema partijskoj afilijaciji, odnosno pripadnosti određenoj porodici političkih partija. Najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu su Evropska narodna partija, Progresivna alijansa socijalista i demokrata i Alijansa liberala i demokrata za Evropu.

Uloga i značaj Evropskog parlamenta su se uvećavali sa reformama osnivačkih ugovora i danas se njegova osnovna uloga može može opisati kroz tri grupe aktivnosti karakteristične za demokratsku parlamentarnu praksu:

  1. pretresanje i donošenje evropskih propisa zajedno sa Savetom EU
  2. kontrola i nadzor Evropske komisije
  3. odobravanje budžeta zajedno sa Savetom EU

Sedište Evropskog parlamenta je u Briselu (plenarne sednice i sastanci Komiteta), Strazburu (plenarne sednice) i Luksemburgu (Generalni sekretarijat).

Više informacija o Evropskom parlamentu možete pronaći ovde i ovde.

Photo: Credit © European Union, 2012

Evropska komisija

Zastava Evropske unije

Evropska komisija je izvršni organ EU i predstavlja Uniju kao celinu. Sastav čini 28 komesara - po jedan iz svake države članice. Svakom komesaru je dodeljena po jedna oblast politike EU kojom će upravljati u toku trajanja mandate Komisije. Predsednika Komisije predlaže Evropski savet, a sastav Komisije (kabinet) kandidat za predsednika. Predloge za predsednika Evropske komisije i njen sastav odobrava Evropski parlament i ona odgovara pred Parlamentom za svoje svakodnevne aktivnosti.

Komisija ima najizraženiju ulogu u zakonodavnoj inicijativi i odgovorna je za svakodnevno funkcionisanje evropskih poslova i implementaciju evropskih politika. Za Komisiju se kaže da je "čuvar evropskih ugovora".

U najznačajnije funkcije Evropske komisije ulaze sledeće aktivnosti:

  1. predlaganje zakona Parlamentu i Savetu EU
  2. upravljanje evropskim budžetom
  3. sprovođenje evropskih zakona
  4. predstavljanje Unije u odnosima sa drugim državama i međunarodnim organizacijama

Predsednik Evropske komisije u tekućem sastavu je Žan Klod Junker. Radni jezici Komisije su engleski, francuski i nemački, a sedište je u Briselu i Luksemburgu.

Više informacija o Evropskoj komisiji možete pronaći ovde i ovde.

Photo by dan, http://www.freedigitalphotos.net/images/view_photog.php?photogid=587

Savet Evropske unije

Zgrada Saveta EU

Savet Evropske unije (Savet EU, Savet ministara) zajedno sa Evropskim parlamentom jeste glavni evropski zakonodavac. Savet EU, u saradnji sa Evropskim parlamentom, odobrava predloge zakona i predlog budžeta upućene od strane Evropske komisije.

Sastav Saveta EU koji broji 28 ministara iz svih država članica varira u zavisnosti od politike na dnevnom redu i shodno tome se sastaju ministri zaduženi za određeni resor u vladama svojih država. Na primer, ukoliko je na dnevnom redu ekološka politika sastaju se ministri zaduženi za pitanja životne sredine.

Predsedavanje Savetu EU je rotirajućeg karaktera i menja se svakih šest meseci. Tokom tih šest meseci ministri države članice zadužene za predsedavanje Savetu imaju ulogu predsedavajućeg na zasedanjima Saveta. Jedini izuzetak predstavlja Savet ministara spoljnih poslova kome predsedava Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, koji je ujedno i potpredsednik Evropske komisije prema odredbama Lisabonskog ugovora.

Funkcije Saveta EU:

  1. Usvajanje zakonskih predloga zajedno sa Evropskim parlamentom (tzv. procedura ,,saodlučivanja")
  2. Koordinisanje ekonomskih politika država članica
  3. Razvijanje Zajedničke spoljne i bezbednosne politike
  4. Zaključivanje međunarodnih sporazuma u ime Unije
  5. Uvajanje budžeta zajedno sa Evropskim Parlamentom

Prihvatanje predloga u Savetu zahteva kvalifkovanu većinu. Države članice sa većim brojem stanovnika imaju veći broj glasova (najveće među njima - Nemačka, Francuska, Italija i Velika Britanije imaju po 29). Ukupan broj glasova je 345, a kvalifikovana većina se postiže ukoliko glasa većina od svih 28 država članica (ponekad se zahteva i dvotrećinska većina), uz uslov da njihov ukupni broj ne bude manji od 255. Pored toga, svaka država članica može da zahteva da se prilikom glasanja utvrdi da li većina glasova takođe predstavlja i najmanje 62% od ukupnog stanovništva EU, što onda postaje dodatni uslov za donošenje odluke. U pitanjima koja su posebno osetljiva za države članice Savet odlučuje jednoglasno. Sistem dvostruke većine, kojim se suštinski pojednostavljuje procedura odlučivanja, uveden je od 2014. godine.

Više informacija o Savetu EU možete pronaći ovde i ovde.

Photo: Credit © European Union, 2012

Evropski savet

Evropski savet se sastoji od šefova država ili predsednika vlada svih država članica i predsednika Evropske komisije. Evropskom savetu predsedava predsednik Evropskog saveta. Evropski savet se razvio od neformalnih povremenih sastanaka do institucije koja određuje opšti politički smer i prioritete. Stupanjem na snagu Ugovora iz Lisabona 2009. godine Evropski savet je zvanično postao institucija EU.

Evropski savet se sastaje dva puta svakih šest meseci, a ukoliko je potrebno i češće. Način donošenja odluka može biti konsenzusom, kvalifikovanom većinom ili jednoglasno. Iako nema zakonodavnu moć, uloga Evropskog saveta je presudna u utvrđivanju ključnih političkih tema.

Predsednik Evropskog saveta se bira na dve i po godine kvalifikovanom većinom sa mogućnošću reizbora. Donald Tusk je izabran za predsednika Evropskog saveta 2014. godine. Evropski savet se sastaje u Briselu. 

Više informacija o Evropskom savetu možete pronaći ovde i ovde.

Sud pravde Evropske unije

Evropski sud pravde Sud pravde čini sudsku vlast u EU i u saradnji sa sudovima zemalja članica osigurava jednoobraznu primenu i interpretaciju prava EU. Sud pravde vrši proveru zakonitosti akata institucija Evropske unije, obezbeđuje poštovanje ugovornih dužnosti zemalja članica i daje tumačenje prava EU na zahtev nacionalnih sudova.  

 

Zajedno ga čine tri suda:

  1. Evropski sud pravde,
  2. Opšti sud
  3. Specijalizovani sudovi

Evropski sud pravde broji 28 sudija, po jednog iz svake države članice, kao i  osam opštih pravobranilaca. Izbor se vrši na period od 6 godina, a sudije i opšti pravobranioci se biraju sporazumno, dogovorom vlada EU. Opšti sud se bavi slučajevima pokrenutim od strane fizičkih lica, privatnih kompanija i organizacija, kao i slučajevima u oblasti prava konkurencije.

Sedište Suda pravde EU je u Luksemburgu.

 Više informacija o Sudu pravde Evropske možete pronaći ovde i ovde.

Photo: Credit © European Union, 2012

Računovodstveni sud

Računovodstveni sud vrši reviziju finansija EU. Ovaj sud ima mogućnost provere finansijskog poslovanja bilo kog pojedinca ili organizacije koji imaju pristup EU fondovima. S obzirom da nema sudske prerogative, jedan od najvažnijih zadataka ovog suda jeste godišnji finansijski izveštaj koji podnosi Evropskom parlamentu i Savetu ministara. Sastav suda čini 28 sudija, po jedan iz svake države članice.

Više informacija o Računovodstvenom sudu možete pronaći ovde i ovde.

Ekonomski i socijalni komitet

Ekonomski i socijalni komitet štiti stavove i interese različitih interesnih grupa. Komitet je telo konsultativnog karaktera koje izdaje mišljenja ostalim institucijama - Savetu, Komisiji, Parlamentu. Preko ovog komiteta, interesne grupe (sindikati, poslodavci, poljoprivrednici itd.) imaju mogućnost da iznesu svoje viđenje predloga novih propisa.

Komitet čine 353 interesne grupe širom EU. Članice komiteta pripadaju jednoj od tri grupe:

  1. Poslodavci
  2. Zaposleni
  3. Druge interesne grupe (potrošači, poljoprivrednici itd.)   

Broj članica iz svake zemlje zavisi od veličine njenog stanovništva.

Više informacija o Ekonomskom u socijalnom komitetu možete pronaći ovde i ovde.

Komitet regiona

Komitet regiona je savetodavno telo koje predstavlja lokalne i regionalne vlasti na teritoriji Evropske unije. Dajući mišljenja na zvanične predloge Komisije, Komitet regiona omogućuava da se čuju i lokalni i regionalni interesi u procesu donošenja zakona. Prema Lisabonskom ugovoru, Komisija mora da konsultuje Komitet o zvaničnom predlogu ukoliko on zadire u jedno od polja značajnih za Komitet. Čini ga 350 članova iz svih 28 država članica EU.  

Više informacija o Komitetu regiona možete pronaći ovde i ovde.

Evropska centralna banka

Evropska centralna banka je zadužena za finansijsku i cenovnu stabilnost, upravljanje zajedničkom valutom i sprovođenje ekonomske i monetarne politike u saradnji sa centralnim bankama svih država članica. Sedište joj je u Frankfurtu.

Više informacija o Evropskoj centralnoj banci možete pronaći ovde i ovde.

Evropska investiciona banka

Evropska investiciona banka pruža podršku za infrastrukturne projekte u državama članicama, potencijalnim članicama i partnerskim zemljama. Ona to čini pozajmljujući novac sa tržista kapitala, a zatim ga prosleđujući po povoljnim uslovima i niskim kamatnim stopama radi implementiranja projekata saglasnih sa politikama EU. Oko 90% sredstava troši se na programe i projekte u samoj EU. 

Više informacije o Evropskoj investicionoj banci možete pronaći ovde i ovde.

Evropski investicioni fond

Evropski investicioni fond pruža pomoć malim i srednjim preduzećima, novim firmama i poslovanju okrenutom tehnološkim inovacijama. Fond ne investira direktno u firme, već posluje kroz saradnju sa bankama i finansijskim posrednicima. Fond je aktivan u svim državama članicama ali i u drugim zemljama.

Više informacija o Evropskoj investicionoj banci možete pronaći ovde i ovde.

Evropski ombudsman

Evropski ombudsman postupa po žalbama na rad evropskih institucija, organa, agencija itd. Žalbe mogu podnostiti građani EU i pravna lica koji smatraju da su narušena načela dobre uprave, tj. da je došlo do diskriminacije, zloupotrebe ovlašćenja, odugovlačenja postupaka itd. Ombudsmana bira Parlament na period od pet godina sa mogućnošću reizbora.

Više informacija o Evropskom ombudsmanu možete pronaći ovde i ovde.

Ostale agencije

  1. Regulatorne agencije i tela
  2. Agencije i tela EURATOM-a
  3. Izvršne agencije
  4. Tela za finansijski nadzor itd.

Više informacija o evropskim agencijama možete pronaći ovde.

Press

TEN logo

PAR Monitor

Newsletter

Ime:
Email:
CEPBelgrade The #EU has brought together people who were separated by borders. Let's make it even better! #EU60 @sven_giegold https://t.co/Fj7PKzxsIF
CEPBelgrade RT @MarchEurope2017: 70 years of peace! Isn't it something worth to march for? #MarchForEurope2017 https://t.co/mZobfdSjVb
CEPBelgrade What is there to celebrate as the EU turns 60? Well, quite a lot actually. https://t.co/Sv8D2TbGrI @CambreAssochttps://t.co/yer766j2vF

cep_brosura

performance audit and policy evaluation

Euractiv

seko

nops baner 

Open Society Foundations

Regional Research Promotion Programme