youtube

Twitter

facebook

Poglavlje 19: Socijalna politika i zapošljavanje

Poglavlje 19. pravnih tekovina Evropske unije – Socijalna politika i zapošljavanje – sadrži osnovne socijalne standarde na koje su se države članice obavezale pristupanjem Uniji. Njihova svrha je da podrže primenu i razvoj evropskog socijalnog modela koji je Evropska komisija 1994. godine definisala kao „zajedničke vrednosti koje obuhvataju demokratiju i individualna prava, slobodno kolektivno pregovaranje, tržišnu ekonomiju, jednake mogućnosti za sve i socijalnu zaštitu i solidarnost.“

Uređenje socijalnih pitanja na nivou zajednice evropskih država koja će vremenom postati Evropska unija ima svoj koren već u prvom ugovoru – Ugovoru o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik, potpisanom 1951. godine u Parizu. Ovaj ugovor je sadržao relevantne odredbe socijalnog karaktera koji se tiču poboljšanja uslova rada i života rudara i metalskih radnika, poput odredbi o otvaranju novih radnih mesta, poboljšanju radnih uslova i zaradama i slobodi kretanja radnika u okviru Zajednice. Vremenom, osnivačkim ugovorima nadležnosti su prenošene i na druge oblasti socijalne politike, da bi konačno Lisabonskim ugovorom, potpisanim 2007. godine, socijalna politika bila svrstana u oblasti u kojima Unija ima podeljenu nadležnost sa državama članicama. Na osnovu člana 153. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, Unija podržava i dopunjuje aktivnosti država članica u oblasti socijalne politike. Danas poglavlje 19. Socijalna politika i zapošljavanje uključuje minimalne standarde u oblastima radnog prava, jednakih mogućnosti, bezbednosti i zdravlja na radu i borbe protiv diskriminacije. Pored izvora prava koje su stvorile institucije EU, ovi standardi imaju uporište i u međunarodnim ugovorima koji se odnose na zapošljavanje, rad i socijalna pitanja, kao što su relevantne konvencije Međunarodne organizacije rada. Kada su u pitanju borba protiv diskriminacije i jednake mogućnosti, treba napomenuti da su ova pitanja u osnovi obuhvaćena poglavljem 19, sa posebnim naglaskom na aspektima zapošljavanja, dok poglavlje 23. Pravosuđe i osnovna prava obuhvata kulturna i prava manjina, kao i borbu protiv nasilja nad ženama.

Pored usvajanja zajedničkih minimalnih standarda putem propisa, države članice EU učestvuju i u procesima saradnje u oblasti politike zapošljavanja, socijalnog uključivanja i socijalne zaštite. Na ove oblasti se primenjuje tzv. otvoreni metod koordinacije, koji u suštini predstavlja dobrovoljan proces političke saradnje zasnovan na dogovoru o zajedničkim ciljevima i pokazateljima koji omogućavaju merenje napretka u ostvarivanju utvrđenih ciljeva. Takođe, novi strateški okvir razvoja EU – Strategija Evropa 2020, usvojena 2010. godine – sadrži brojne prioritete u oblasti zapošljavanja i socijalne politike koji su detaljnije razrađeni pratećim dokumentima – Evropskom platformom za borbu protiv siromaštva i socijalne isključenosti i Agendom za nove veštine i nova radna mesta.

O primeni i razvoju evropskog socijalnog modela stara se niz institucija i tela EU, pre svega Generalni direktorat za zapošljavanje, socijalna pitanja i uključivanje. Od stručnih tela Evropske komisije, najznačajniji su Komitet za zapošljavanje i Komitet za socijalnu zaštitu. Među agencijama EU, za oblast socijalne politike najznačajniji su Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu, Evropska fondacija za unapređenje uslova života i rada, kao i Institut za rodnu ravnopravnost. Za primenu evropskih politika u ovim oblastima koriste se brojni finansijski instrumenti, poput Evropskog socijalnog fonda. U pitanju je glavni finansijski instrument osnovan 1957. godine kojim EU podržava sprovođenje svoje strategije zapošljavanja i doprinosi naporima za socijalno uključivanje. Za podršku primeni otvorenog metoda koordinacije ustanovljen je Program za zapošljavanje i socijalnu solidarnost PROGRES 2007-2013.

Veza sa procesom pristupanja EU

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica i Republike Srbije (SSP) kao jednu od osnovnih obaveza Republike Srbije uvodi usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije, i to od dana potpisivanja SSP. U oblasti socijalne politike, navedena obaveza izričito je utvrđena za oblasti koje se tiču uslova rada, naročito bezbednosti i zdravlja na radu i jednakih mogućnosti, regulisanih članom 79. Pored toga, članom 101. SSP utvrđena je saradnja u oblasti socijalne politike i zapošljavanja sa ciljem podrške Srbiji u procesu usklađivanja sa pravnim tekovinama EU. U oblasti zapošljavanja, saradnja je usmerena u olakšavanje reforme politike zapošljavanja u Srbiji, u kontekstu jačanja privredne reforme i integracije. Saradnja će takođe biti usmerena ka prilagođavanju sistema socijalnog osiguranja novim ekonomskim i socijalnim zahtevima i uključivaće usklađivanje zakonodavstva u Srbiji o radnim uslovima i jednakim mogućnostima za žene i za muškarce, za osobe sa invaliditetom i pripadnike manjinskih i drugih osetljivih grupa, kao i poboljšanju stepena zaštite zdravlja i bezbednosti radnika.

Tekst priredio: Ivan Sekulović

nops baner 

Open Society Foundations

Regional Research Promotion Programme