youtube

Twitter

facebook

Poglavlje 24: Pravda, sloboda i bezbednost

Policijska i pravosudna saradnja su se tokom evropske integracije konstantno razvijale, doprinoseći postizanju višeg nivoa bezbednosti u okvirima Unije. Savremeni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje, poput međunarodnog terorizma, organizovanog kriminala i migracija, uticali su na sve tešnju saradnju država članica u ovoj oblasti. Istovremeno, postojala je sve jače izražena potreba da se postigne ravnoteža između potrebe obezbeđivanja sve višeg nivoa bezbednosti kao odgovora na sve složenije bezbednosne izazove, rizike i pretnje, s jedne strane i zaštite ljudskih prava i sloboda na evropskom nivou, s druge.

 Stvaranje Prostora, slobode, bezbednosti i pravde (PSBP) je osnivačkim aktima Unije je istaknuto kao cilj saradnje u trećem stubu EU, kako bi se građanima EU pružio visok nivo bezbednosti. Ovaj cilj se najpre ostvaruje bližom saradnjom policijskih, carinskih i ostalih organa država članica za sprovođenje zakona, ali i saradnjom pravosudnih organa u građanskim i krivičnim stvarima i usklađivanjem nacionalnih krivičnih propisa. Potreba za saradnjom u ovim oblastima obrazlagala se sve jačom evropskom integracijom i služio je kao dodatna mera za realizaciju glavnog koncepta integracije – stvaranja unutrašnjeg tržišta. Saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova takođe počiva na ideji da je pojam slobode evropskih građana moguće realizovati samo u jednom zajedničkom pravnom prostoru, koji sadrži efikasne instrumente zaštite njihovih prava i sloboda.

Dominantni oblik saradnje pre donošenja Ugovora iz Amsterdama jeste međuvladina saradnja: prvo unutar Trevi grupe potpuno van formalnih institucija EU (1975-1992), zatim unutar trećeg stuba uspostavljenog Ugovorom iz Mastrihta (1992. god). Tek Ugovorom iz Amsterdama (1997. god.) se pružanje bezbednosti dopunjuje ciljevima pružanja pravde i slobode, i tada deo politika prelazi u nadležnost zajednice unutar prvog stuba.

Nakon usvajanja i stupanja na snagu Lisabonskog ugovora, dolazi do ukidanja institucionalne podele na stubove i usvajanja redovnog zakonodavnog postupka, sa donošenjem odluka kvalifikovanom većinom u Savetu koji se sada primenjuje i u oblasti pravosudne i policijske saradnje. Unapređena je demokratska kontrola, jačanjem uloge Evropskog parlamenta koji je Lisabonskim ugovorom dobio ulogu ko-zakonodavca, kao i nacionalnih parlamenata država članica. Proširena je nadležnost Evropskog suda pravde, i omogućeno je pristupanje EU, sada kao pravnog subjekta, Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.

Nadležnosti država članica u unutrašnjoj bezbednosti su ipak dominantne i zaštićene su ugovorima. Princip supsidijarnosti je u središtu Prostora, slobode, bezbednosti i pravde. To znači da EU ne preduzima radnje, osim ako one nisu delotvornije od radnji preduzetih na nivou države članice, regije ili lokalne samouprave. Cilj principa supsidijarnosti je da osigura efikasno donošenje odluka na nivou što bližem građanima. Primena ovog principa osigurava i neprekidnu proveru sprovođenja aktivnosti na nivou EU i njene opravdanosti u odnosu na mogućnost njenog sprovođenja na nižim nivoima (nivo države članice ili regije). Zato se aktivnosti EU u oblasti unutrašnje bezbednosti smatraju opravdanim samo ako je zbog prekogranične prirode bezbednosnog izazova ili pretnje, delotvornije na njih odgovoriti zajedničkom akcijom na nivou EU. U praksi to znači da su krivična dela bez elemenata prekograničnosti, ostala van okvirna saradnje pod okriljem EU. Saradnja u prevenciji i rešavanju teškog kriminala sa elementima prekograničnosti, kao što su trgovina ljudima, drogom, terorizam, organizovani kriminal, ilegalne migracije, su oblasti koje su postale deo bezbednosne saradnje unutar EU.

Stokholmski program, petogodišnji strateški plan za period 2010-2014. god. predstavlja najrelevantniji okvir saradnje unutar EU sa kojim bi Srbija trebalo da usaglasi svoje strateške priroritete ukoliko želi da dalje napreduje ka integraciji u ovu bezbednosnu zajednicu. Program obuhvata oblasti osnovnih prava, krivičnog i građanskog prava, organizovanog kriminala i terorizma, upravljanje spoljnim granicama i viznu politiku, kao i politike azila i upravljanje migracijama. U njemu su sadržani petogodišnji strateški prioriteti razvoja politika u PSBP na osnovu kojih će biti predlagani i godišnji budžeti za politike u PSBP u periodu 2010- 2014. god. U aprilu 2011. godine usvojen je i Akcioni plan za sprovođenje Stokholmskog programa u kojem su navedeni akti koje treba doneti i druge mere, rokovi i zaduženja kako bi definisani prioriteti zaživeli u praksi.

Globalna ekonomska kriza pokazala je još jednom da se na mnoge izazove ne može naći odgovor unutar država članica, već da se jedino zajedničkim akcijama na nivou EU mogu naći odgovarajuća rešenja, podeliti teret i ublažiti potencijalna šteta. Upravo zbog toga rešenja u delu koji se tiče pravosudne saradnje u građanskopravnim i krivičnopravnim pitanjima pokušavaju da omoguće zaštitu i jednaka prava građanima EU i preduzećima koja rade van svoje zemlje, bilo u drugim članicama EU ili van nje. Stoga je pojačana saradnja sa nečlanicama, tzv. trećim državama u suzbijanju uzroka bezbednosnih pretnji na njihovom izvorištu, u zemljama iz kojih potiču. Ovo podrazumeva blisku uvezanost politike unutrašnjih poslova i pravosuđa sa spoljnom politikom, kao i drugim politikama, poput politike proširenja, razvojne pomoći, trgovine ili poljoprivrede koje često igraju značajniju ulogu u razvoju društava van EU i društvenoj prevenciji izbijanja bezbednosnih problema.

Politike u Prostoru slobode, bezbednosti i pravde biće posebno značajne za pristupanje naše države i drugih zemalja Zapadnog Balkana EU zbog imidža regiona kao izvora nestabilnosti, kao i zbog pouka koje je EU izvukla nakon proširenja na Bugarsku i Rumuniju, a kasnije i Hrvatsku. Pouke o tome da su reforme sistema pravosuđa i unutrašnjih poslova nekada i teže od usvajanja pravnih tekovina (acquis) i integrisanja u ekonomski sistem EU, kao i da uslovljavanje funkcioniše bolje u ranijim fazama procesa pristupanja biće primenjene na proces našeg pristupanja EU. Unutrašnji poslovi su jedna od oblasti integracija unutar same EU koja se najbrže razvija, što dokazuje i sve veći broj strategija koje se usvajaju na nivou EU i zakonskih akata koji postaju deo pravnih tekovina EU. Stupanjem na snagu pojednostavljenog sistema odlučivanja nakon usvajanja Lisabonskog sporazuma, verovatno je očekivati da će se ovaj trend nastaviti i ubuduće.

Više u vezi sa ovom temom možete pročitati ovde.

nops baner 

Open Society Foundations

Regional Research Promotion Programme